Pitao si me nešto o mom ocu pa evo da ti kažem
moj otac prica iz puške
telefonira iz pištolja
prijateljima ravno u glavu
Beatriče Ilić
Author: Urednik
Grad (Mala smrt)
Na neki način, grad može da te ubije.
To je samo jedna od smrti, to otuđenje, gledanje kaleidoskopskih svetala, neona koji ne greju, mrtvih očiju.
Grad ne gleda i ne čuje, ali pušta svoje zvuke, žive i lične, svako brundanje starih kola, svako cerekanje pijane devojke, svako najavljivanje sledećeg voza, pušta ih kao krv iz sveže rane da se slivaju niz ulice, da se osuše, izmrve i raseju.
Grad je hladna slika slikana mrakom i betonom
Miloš Jocić
Do kraja
Idem do samog kraja
idem sada do poslednjeg meteora
naših svilenih nebesa
jer znam
da si vetar u meni nastanjen
i nema ti drugog doma
da sam bubica u tvojoj krvi
i nema mi drugog puta
Idem do kraja
preko obronaka najvećih strahova
kroz oblake najbeljih nežnosti
u močvaru crnog daha
ako treba, protiv mraka,munje
do vrta visibaba.
Na klizaljkama ludila
do topline tvojih zenica.
Cvetaću i mrznuti
drhtati i klicati
našoj ljubavi.
jer znam
zvuk si mojih osmeha
i nema ti drugog glasa
vazduh sam u tvojim plućima
i drugačije ne bih prodisala.
Sanela Marković
Varka
Prisluškivao sam komšije kroz porozne zidove
Ne očekujte opise- nikad ih nisam video, i kažem
Nema usamljeničkijeg posla od rašomonisanja i
seksali su se ili sam umislio, retko je to danas,
ne pravdam se ali su 11 na skali buke od 1 do 9
pa se ne može reći da sam ih baš prisluškivao
samo nisam otišao u drugu sobu i pustio muziku
„A škripa kreveta, šuštanje posteljine, lomljava?“
zaboravite na to- bilo je on: „ooo“i ona: „uuuuu“,
nekad na veloče, nekad onako, fini rad, znate već
i ništa se osim njihovih drhtavih glasova nije čulo
kao da su lebdeli onako gologuzi iznad parketa
i majmunisali se tako u bezvazdušnom prostoru
u okviru nekog bizarnog NASA eksperimenta
i tad sam pomislio kako bi bilo dobro da sad
ovako sluđeni, isprepleteni, divno besramni
poviču:“sad, jače, brže, kučko, gade, šljepni me“
ali ni „s“ od srpskog i tako, ja sad nemam dokaz
da se u susednom stanu zaista dogodilo nešto
što podseća na ljude i trudim se da izbacim
iz glave sliku njega ili nje kako uključuje DVD
maksimalno pojačava zvuk, odlazi u kuhinju,
pravi doručak dok se rvu silikon i anabolik.
konačno sa životom i u žiži nečije pažnje
a onda pet minuta docnije gasi DVD, odlazi
do kuhinje, krcka prepečeni hleb, pije kafu.
Aleksandar Novaković
Afera
Imam aferu sa njegovim glasom
Obećao je da mu neće reći
On posrće dok pričamo
pod teretom svakakvih
ali fundamentalno nesavršenih ljubavi
i bezobrazno očekuje da mu pomognem
pogladim ga po bolno zategnutim žicama i
zaspem kaskadama egzotičnog smeha
Onda se pridigne, omekša
i povede me u intimne odaje
Svih Grešaka
Tu one žive u asketskim ćelijama
i mrze ga kad ih pokazuje sa zadnjim namerama
Ipak, poziraju za posetioce
i okreću svoju najbolju stranu
Zabrinut je da mi ne bude hladno
i grli me nežnim prstima samoglasnika
Oni promene ritam njegovog disanja
na trenutak
oklevaju nad mojom kožom
i bez žurbe, u besprekornoj koreografiji
ispuste gomilu gladnih
suglasnika
Stresem se pod ujedima
nasmejem pomalo bez daha, previše ih je
i promenim temu
Njegov glas mi priča hiljadu i jednu lepu priču
svake noći
podmetne se ispod moje glave
i obeća kao da govori
sve jezike sveta
da će kad ih potroši otići do tajnog mesta
gde je zakopao još toliko
On ništa ne vidi i ne sluti
da ispod poslednjeg dana ne nosim ništa
Prekrštenih nogu nestrpljivo odbacujem sate
kao čarape, puštam da mi se kotrlja niz
stomak i zaustavi pred usponom
koji otvara magična reč
Unutra će pronaći akustičnu komoru
i u njoj ostati zauvek
zarobljen kao
eho
Ivana Knežević
Eros vs Tanatos
Sanjao sam nas.
Nas umotane u membranu.
U tkivu.
Bilo je prozirno, a puno krvi.
Ljubiš me, a plačem.
Vazduh je bio vlažan
suzan i znojav.
Nešto je dolazilo.
Smrt ili život
Svejedno, podjednako strašno.
Odbijam da idem.
Rano je.
Želim još tebe
da uvučem u sebe.
Sebično i silno
Kao crna rupa
Dok svemir ne zasluži
prostor i vreme
Vojkan Ilić
Da nije vas
Ja sam niko
Ako me nema malo manje
Svakoga dana
Ako od mene
Ne otkinu po parče
Oni kojima sam znana.
Čuvajući me za sebe.
Razmenjujemo se tako
I uvek nas ima dovoljno
za sve.
Materija ne nestaje
ako ne može da putuje
a ja postojim,
čak i kad me ovde
ne bude.
Biću rasuta u svakome ko ovo pročita.
Živim, samo dok se trošim,
dok me ima.
Kada nestanem,
nisam ni postojala,
samo sam rasuta prašina.
Da nije vas.
Angelina Radulović
Zagrljaj
Recept za žurku
Popiti par hektolitara dobre poezije
mešati pića do mile volje
umotati se mirisom starih knjiga
u kosu uplesti stihove od milja
na uši zakačiti slovca,
recimo, duginih boja
najesti se Sunca, vetra, kiše što rominja
na usne namazati note, mesto karmina
izuti štikle
obuti riđana, vranca, dorata il’ belog konja,
svejedno,
na takvim žurkama niko ti
u garderobu ne zagleda,
a jutrom
ne boli glava
samo ti se slatko sniva,
na beloj postelji od papira.
Jelena Stojković Mirić