Prisluškivao sam komšije kroz porozne zidove
Ne očekujte opise- nikad ih nisam video, i kažem
Nema usamljeničkijeg posla od rašomonisanja i
seksali su se ili sam umislio, retko je to danas,
ne pravdam se ali su 11 na skali buke od 1 do 9
pa se ne može reći da sam ih baš prisluškivao
samo nisam otišao u drugu sobu i pustio muziku
„A škripa kreveta, šuštanje posteljine, lomljava?“
zaboravite na to- bilo je on: „ooo“i ona: „uuuuu“,
nekad na veloče, nekad onako, fini rad, znate već
i ništa se osim njihovih drhtavih glasova nije čulo
kao da su lebdeli onako gologuzi iznad parketa
i majmunisali se tako u bezvazdušnom prostoru
u okviru nekog bizarnog NASA eksperimenta
i tad sam pomislio kako bi bilo dobro da sad
ovako sluđeni, isprepleteni, divno besramni
poviču:“sad, jače, brže, kučko, gade, šljepni me“
ali ni „s“ od srpskog i tako, ja sad nemam dokaz
da se u susednom stanu zaista dogodilo nešto
što podseća na ljude i trudim se da izbacim
iz glave sliku njega ili nje kako uključuje DVD
maksimalno pojačava zvuk, odlazi u kuhinju,
pravi doručak dok se rvu silikon i anabolik.
konačno sa životom i u žiži nečije pažnje
a onda pet minuta docnije gasi DVD, odlazi
do kuhinje, krcka prepečeni hleb, pije kafu.
Aleksandar Novaković