Afera

Imam aferu sa njegovim glasom
Obećao je da mu neće reći
On posrće dok pričamo
pod teretom svakakvih
ali fundamentalno nesavršenih ljubavi
i bezobrazno očekuje da mu pomognem
pogladim ga po bolno zategnutim žicama i
zaspem kaskadama egzotičnog smeha
Onda se pridigne, omekša
i povede me u intimne odaje
Svih Grešaka
Tu one žive u asketskim ćelijama
i mrze ga kad ih pokazuje sa zadnjim namerama
Ipak, poziraju za posetioce
i okreću svoju najbolju stranu
Zabrinut je da mi ne bude hladno
i grli me nežnim prstima samoglasnika
Oni promene ritam njegovog disanja
na trenutak
oklevaju nad mojom kožom
i bez žurbe, u besprekornoj koreografiji
ispuste gomilu gladnih
suglasnika
Stresem se pod ujedima
nasmejem pomalo bez daha, previše ih je
i promenim temu

Njegov glas mi priča hiljadu i jednu lepu priču
svake noći
podmetne se ispod moje glave
i obeća kao da govori
sve jezike sveta
da će kad ih potroši otići do tajnog mesta
gde je zakopao još toliko
On ništa ne vidi i ne sluti
da ispod poslednjeg dana ne nosim ništa
Prekrštenih nogu nestrpljivo odbacujem sate
kao čarape, puštam da mi se kotrlja niz
stomak i zaustavi pred usponom
koji otvara magična reč
Unutra će pronaći akustičnu komoru
i u njoj ostati zauvek
zarobljen kao
eho

Ivana Knežević


Published: 20.01.2009.
Classified as: Poezija
Comments: 0
Author:

Discussion: Total 0 Response

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.