Sanjao sam nas.
Nas umotane u membranu.
U tkivu.
Bilo je prozirno, a puno krvi.
Ljubiš me, a plačem.
Vazduh je bio vlažan
suzan i znojav.
Nešto je dolazilo.
Smrt ili život
Svejedno, podjednako strašno.
Odbijam da idem.
Rano je.
Želim još tebe
da uvučem u sebe.
Sebično i silno
Kao crna rupa
Dok svemir ne zasluži
prostor i vreme
Vojkan Ilić