Leto

Budim se
oteklih očiju
sa grčom
u ramenu
Trezvenjačka insomnija

Udahnem, duboko,
u pete
pustim krik da odere
grlo

Šta ima novo?
Okotila se kučka
pod prozorom
zeva pet
čkiljavih usta
pet
masnih od mleka

Gospoda sa petog preminula
a svejedno su
pustili sirenu
da izbegnu gužvu
– jutarnju

Na doručku sam se
posekao
jedan paradajz
na kolutove
sinoćno dvopek
ovčijeg sira
i bareno jaje na četvrtine

Danas ću čitati
Danila Harmsa
Propustiću pecanje

Dolazi mi devojka
sa kojom gledam filmove
dosadne
uglavnom francuske

tada bih radije gurnuo
oko
u ovaj ventilator
Pokloniću joj jedno čkiljavo kuče

Utrenirao sam se
da satima
pažljivo
gledam
kap
znoja
na ivici naočara
dok se premišlja
da li
da kapne

Zvoni telefon
Neko pita
– Jel pijemo večeras? –
Naravno,
bez toga nikad
ne bih zaspao

Pola dva je i
već se kupam
u znoju
ležeći
i zamišljajući sebe
kao glavnog
junaka
u ameriken kadru
kako se pitam
kada će
pasti
veče

Danilo Lučić

Spas u dobri čas

Spas u dobri čas

Nisam pesnik
Al’ stihove stvaram
Uzeh pero
Da svoj narod karam.

Nad Srbijom
Nadvila se tuga
Jer Srbijom
Hara bela kuga.

Molim Srbe i Srpkinje
Da se vole, miluju i maze
Kad to čine
Da mnogo ne paze.

Ko rezultat ovog dela
Od dečijeg plača
Nek se ori
Sva Srbija cela.

Braćo, sestre
časa ne časite
Već na pos’o
Vi se sad bacite.

U Srbiji odsad
Da se ljuta bitka bije
Za stvaranje
Vel’ke familije.

Svakodnevno da se
To događa
I srpčadi
Što više da rađa.

Baš nas briga
Dal’ to kome prija
Nad Srbijom da nam
Srpsko sunce sija.

Miloš Elek

Želja

/Kafa u beogradskom ”Interkontinentalu”, New
York Club/

Moja je želja jednostavna.

Hoću da ne moram
pred svetom
da skrivam
pogled kojim te mislim
dok te gledam.

Dok sediš,
dok izgovaraš reči obične:
put, sutra, vatra, trava,
snop, mleko, kafa, java,
košava, pero, biber.

Dok te gledam
kako jezikom dotičeš zube
i kako zube,
za treptaj duže,
zarivaš u usnu.

U donju usnu
vlažnu od mojih misli
kojima te gledam
kako mi jedini
želju prepoznaješ.

Gordana Vlajić

Pogled

Zlato se sliva niz ramena
od mesa i golog kamena
kaplje sa čela
so i voda

Evaporiše u beskraj
meseca i kratera
znoj od olova
krv mi kuva

Ne mogu sagledati kraj
tog pogleda od oblaka
jedino tim očima
poznat je pravac

Iznad horizonta i umova
između beznađa i smiraja
pucaju u prazno
pogađaju mene

Tesno im u otvorenom polju
da gledaju i dišu
ako im pravac uhvatim
večnost ću poželeti

Sanja Ćirković

Subotnje kiše

tvoj prljavi jezik zaglavjen u pesmu / na čaši je karmin
tvoja crvena suknja udavljena u vino / i trag lica koje nije moje
tvoj parfem što lovi tišinu vazduha / na stolu je senka
tvoja cigareta kao cvet između prstiju / zalepljena za telo koje nije tvoje
tvoja pička na moja usta / otvori prozor
tvoj glas / nebo je žedno da popije još jedno svetlo
tvoje nežno podizanje kukova / tako fina noć ćuti na terasi
tvoj raskošni orgazam / ne mogu se setiti gde sam ostavio dan
tvoj jastuk i tvoj zdiv / kao i uvek, ne mogu zaboraviti.

Jurak ot Petrof

Milo moje

Milo moje od beskraja oteto
Nebu oduzeto
Od sunca otkinuto
Milo moje
Beskrajno
Nebesko
Sjajno

Godinama te čekah da mi dođeš
Da zakucaš na prozor
Uđeš na vrata
Dušom da se osmjehneš
Srcem da me prigrliš
Uvučeš u sebe
Ti da budem
Ja da postaneš

Čekah, sanjah, maštah, vjerovah
Ne znajući da li su te stvorili…

I sada čekam ima godina već da mi dođeš
Da zakucaš na prozor
Uđeš na vrata
Dušom da se osmjehneš
Srcem da me prigrliš
Uvučeš u sebe
Ja da budeš
Ti da postanem

Čekam, sanjam, maštam, vjerujem
Znajući da ima te
Da su te stvorili
Da moj si
Da voliš me
Znajući da jesmo
I bićemo!

Branka Kukić

Intimna geografija

Popodne je
Mirno i neizdrživo
Držim ruke na stomaku
Zaobljen
I mekan i tvrd
diše polako
Milujem ga
kao vernu životinju
hrabriju od mene
Nesviknut na nežnost
prepušta se
sporo

Boleo me je. I ja sam njega
Mnogo puta
Kad sam se otvarala
strancima
Kad me je život sam otvorio
da bi se iz mene rodio
Kad je bio gladan
I nisam imala čime da ga
nahranim
Kad sam bežala u strahove
I pila previše vina
Kad su mi želje izmicale
I sve se rušilo
Kad sam ga stezala da bude manji
I tražila da bude veći
i bolji…

Popodne je
Mirno i neizdrživo
Držim ruke na stomaku
U očima se skupljaju suze
i spuštaju kao letnja kiša
niz prozore
Kroz zamagljena okna
ne vidi se više ulica
Unutra je toplo
Počinje čas
intimne geografije

Ivana Knežević