Leto

Budim se
oteklih očiju
sa grčom
u ramenu
Trezvenjačka insomnija

Udahnem, duboko,
u pete
pustim krik da odere
grlo

Šta ima novo?
Okotila se kučka
pod prozorom
zeva pet
čkiljavih usta
pet
masnih od mleka

Gospoda sa petog preminula
a svejedno su
pustili sirenu
da izbegnu gužvu
– jutarnju

Na doručku sam se
posekao
jedan paradajz
na kolutove
sinoćno dvopek
ovčijeg sira
i bareno jaje na četvrtine

Danas ću čitati
Danila Harmsa
Propustiću pecanje

Dolazi mi devojka
sa kojom gledam filmove
dosadne
uglavnom francuske

tada bih radije gurnuo
oko
u ovaj ventilator
Pokloniću joj jedno čkiljavo kuče

Utrenirao sam se
da satima
pažljivo
gledam
kap
znoja
na ivici naočara
dok se premišlja
da li
da kapne

Zvoni telefon
Neko pita
– Jel pijemo večeras? –
Naravno,
bez toga nikad
ne bih zaspao

Pola dva je i
već se kupam
u znoju
ležeći
i zamišljajući sebe
kao glavnog
junaka
u ameriken kadru
kako se pitam
kada će
pasti
veče

Danilo Lučić


Published: 04.07.2008.
Classified as: Poezija
Comments: 2
Author:

Discussion: Total 2 Response

Comments: 2 to “Leto”

  1. Ivana says:

    Bas mi se dopada kako igra izmedju pazljivo izabranih reci i lenjog provlacenja kroz dan.

  2. Дис says:

    Зашто insomnija? Несаница је лепша и поетскија реч!!!

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.