Zlato se sliva niz ramena
od mesa i golog kamena
kaplje sa čela
so i voda
Evaporiše u beskraj
meseca i kratera
znoj od olova
krv mi kuva
Ne mogu sagledati kraj
tog pogleda od oblaka
jedino tim očima
poznat je pravac
Iznad horizonta i umova
između beznađa i smiraja
pucaju u prazno
pogađaju mene
Tesno im u otvorenom polju
da gledaju i dišu
ako im pravac uhvatim
večnost ću poželeti
Sanja Ćirković
Pesma iz najskrivenijih hodnika duše,bez laznog podilaženja modernom, bezdušnom cinizmu ovovremenog,a praznog svega i svačega. Bravo!!