Popodne je
Mirno i neizdrživo
Držim ruke na stomaku
Zaobljen
I mekan i tvrd
diše polako
Milujem ga
kao vernu životinju
hrabriju od mene
Nesviknut na nežnost
prepušta se
sporo
Boleo me je. I ja sam njega
Mnogo puta
Kad sam se otvarala
strancima
Kad me je život sam otvorio
da bi se iz mene rodio
Kad je bio gladan
I nisam imala čime da ga
nahranim
Kad sam bežala u strahove
I pila previše vina
Kad su mi želje izmicale
I sve se rušilo
Kad sam ga stezala da bude manji
I tražila da bude veći
i bolji…
Popodne je
Mirno i neizdrživo
Držim ruke na stomaku
U očima se skupljaju suze
i spuštaju kao letnja kiša
niz prozore
Kroz zamagljena okna
ne vidi se više ulica
Unutra je toplo
Počinje čas
intimne geografije
Ivana Knežević
Ivana, ovo je, uh, jako, jako, jako, jako dobro.i jako jako jako jako mi se sviđa. i nisu samo stomaci ti koji se, nenavikli na nježnosti, prepuštaju sporo/polako/teško. jelda? iako je to šteta. jer da nije tako, bilo bi manje sati intimne geografije. iako bi onda bilo i manje ovako lijepih pjesama koje bi netko čitao na drugom kraju (ne nužno) svijeta, ali u nekom drugom svijetu, svakako i (po)mislio: hej, vidi kako je ovo lijepo rečeno. ona bol koju (ponekad)osjećam to ja sam(a) bolim svoj stomak, glavu, tijelo štogod, ili on(o) boli mene. zašto mi to nitko nije rekao? hvala dragom Bogu (ili Billu Gatesu, bar) što je izmislio kompjutere da to mogu pročitati. hvala Ivani što je napisala ovako lijepu pjesmu. 🙂
Predivno. Ja sam očaran. Da li sam prepoznao majčinske motive? Pozdrav
Snjezana, mnogo toga moze da bude; stomak je kod mene sakupio sve motive, besove, greske, i sve kroz njega prolazi.
Iz ove perspektive vidim da pesma nije tako vesta, ali ono o cemu peva je duboko intimno, i drago mi je da si je dozivela na takav nacin.
Vincent, ima majcinskih motiva, i mnogih drugih. Hvala na lepim recima.
Pozdravi za oboje.