Daj mi bar jedan gutljaj
iz tvoje čaše ja da srknem
da liznem staklo glatko
gde su ga ljubile usne tvoje
Pa kada padne noć
kad se smrkne
da sanjam da te ljubim
Da te ljubim slatko
da mi u san dođu
najlepše boje
i da umrem
al da me streljaju oči tvoje
kao trnjine
Da crknem kao kuče
ne bi mi žao bilo
da si mi dala juče
da si mi dala tek jedan gutljaj
iz tvoje čaše ja da srknem
Branislav Bane Dimitrijević
Snežak da sam
SNEŽANA –
topio bih se s Tobom
(i snom ratnika)
dok je strašnog bezdana!
SNEŽAAna
kad bi bilo dana
(noći više tamu grle)
bio bih
(Ah zašto?)
Tvoja sveta, živa rana!
O, bre, Snežaana, Snežaana
zar ne vidiš –
da posle uvek dođe
neka Ana…
E, da je život samo jedna ljuta rana?
Oprosti, što
ti se iskreno jadam,
jer polako kao onaj snežak,
na dlanove Tvoje bele neprimetno padam.
Brana Filipović
Sinoć sam šetala po dnu mora,
jutros sam plivala u Zemlji.
Sinoć sam se ljuljala na lusteru,
jutros sam menjala sijalicu na ljuljašci.
Sinoć sam hodala po zidu,
jutros sam lepila tapete po podu.
Sinoć sam pričala sa mrtvima,
jutros sam ćutala pred živima …
Ljudi su me gledali,
ljudi su se čudili,
ljudi su mi pričali
da postoji granica …
Ja sam im se smejala.
Ja sam šetala po dnu mora,
luljala se na lusteru,
hodala po zidu,
razgovarala sa mrtvima.
Ljudi su me gledali,
ljudi su se čudili,
ljudi su mi pričali
da postoji granica …
A ja …
Ja sam im se smejala.
Jelena Stojković Mirić
Da li smo olako
shvatili porcije mesa
što su nam davali očevi
kada smo zaigrali ples
teško izvijenih tela
na grobovima ideala?
Slava je pala
i besmrtnosti više nema.
Često sanjam nove ljude
kako očima pokazuju
na sunce i kako
vedro, smelo čekaju
smrt sa osmehom na licu
A lica već nisu rumena
i životi cure
kroz kaljugu
pa mi jabuke što smo juče jeli
liče na neku gomilu crva
Ovo usijano gvožde
što mi cepa slepoočnice
ako prođe kao šala
biće sutra zrno sreće
U dokumentima sve manje slova
a sve više brojki,
istine se čuju k’o eho daleke
i kad se zakopčam u svoju senku
opet mi se đonovi lepe za ulice
Prokletstvo. Ja sam njegov deo.
Pa ni ja nisam
neki silni mudrac
već sam se u ogledalu video
kako plačem probuđen
iz najlepšeg sna.
Danilo Lučić
Svijet je podijeljen između
bakterija i virusa
kumulusa i cirusa
Svijet je podijeljen između
gomile i ličnosti
razlika i sličnosti
Svijet je podijeljen između
slova i brojeva
duhova i strojeva.
Svijet je podijeljen između
ića i pića
misterije i otkrića.
Svijet je podijeljen između
kvadrata i valjka
između viška
između manjka.
Svijet je podijeljen između
ruku i krila
peraja i nogu
i po vragu i po Bogu.
Svijet je podijeljen između
mačkice i piška
i još svijet se dijeli
na podjeljen i na cijeli …
Alen Alispahić
Pitao me slep čovek,
da mu opišem zvezde.
Na dlanu sam mu prstom,
svaku nacrtao.
Pitao me gluv,
kako Mocart zvuči,
dugu sam mu pokazao.
Pitao me star,
da mu mladost vratim,
knjige sam mu pisao.
Pitao me ružan,
kako da lep, postane.
Nisam ga lagao.
Pitala me srna,
od lovaca, da je skrijem,
u sneg sam je sakrio.
Pitao me siromah,
da ga bogatijim učinim,
prijateljstvo
sam mu svoje darovao.
Pitao me jastuk,
dal’ je istina,
sve što sanjam?
Rekao sam “Ne bih znao!”
Pitala me letnja noć,
je li lepša od jutra?!
Ako nije,
zašto sam joj onda,
sitne sate krao?
Pitao sam sebe samog,
dal’ sam iza svake svoje reči,
uvek u životu stao.
I na kraju…
Pitala me ti,
da te zaboravim,
ali nit’ sam mogao,
nit’ sam to znao!
Ratko Petrović
Pssst…Odćutaću ti jednu tajnu.
Nešto što ni sebi nisam priznala
kad sam te prvi put srela:
Da postoji ceo svet iza crna oka dva.
Sagrađen na osmesima i beskrajnim
lutanjima.
Vešto sakriven u najlepšim svitanjima.
Nikad otkriven.miruje i diše.
Veoma tmuran kad padaju kiše,
u staklenom kutku srca mog.
Al’ pored tebe, on je nešto sasvim više.
Drugi osmeh,drugo lice,
drugi oblik duše skitnice.
Jednako snažan i lomljiv,
toliko pitom a neukrotiv.
I volela bih da je stalno tako,
ali si mi miljama daleko.
Pa sad čekam da dodje drugi neko,
i zameni beskrajnu tišinu,
onda,kada spusti šoljicu kafe jutarnje,
i osmehne se iskreno,najnežnije …
Marijana Petrović
i dok ispod nje cvili
žuta glava maslačka
ljube me usta devojačka
između suncokreta
njena se butina bela
uplela
a oblak cvrči po stopalima
zbog njenih grudi
skakavac ludi
do neba skače
cvrčak me s troskota
proklinje
zbog njene golotinje
a grana bagrema
suludo grli
žbun trnjine
u njenom oku
nebo potanja
i cela toplica odzvanja
od uzdaha
vazduh se pali
i sve polje plane
čini mi se
ništa živo neće
da ostane
dok se novi život
začinje
Miloje Đurišić