i dok ispod nje cvili
žuta glava maslačka
ljube me usta devojačka
između suncokreta
njena se butina bela
uplela
a oblak cvrči po stopalima
zbog njenih grudi
skakavac ludi
do neba skače
cvrčak me s troskota
proklinje
zbog njene golotinje
a grana bagrema
suludo grli
žbun trnjine
u njenom oku
nebo potanja
i cela toplica odzvanja
od uzdaha
vazduh se pali
i sve polje plane
čini mi se
ništa živo neće
da ostane
dok se novi život
začinje
Miloje Đurišić
nije da nije
bilo je
će da pomisliš da ti se falim
jok zdravlja mi
znaš i sam
bilo je to
s jeseni nekako
godine lanjske
pantim
kao da je juče bilo
kad se ono brale šljive
madžarke
pošo ja
dobiđem njive
kad tamo
ONA
skinula bluzu
maramu s glave
a zacrvenela se
kao furuna
uoči zimske slave
pa čas mlati
čas bere šljive
a sise
čini mi se
pale do zemlje crne
taman dok dođo
poče kao tako
da vata tama
zdravo ti šta radiš
treba l ti pomoć prijo
jok veli
mogu i sama
i reč po reč
obrni
osvrni
ma oće bit
a ona
naposletku
ugnu ramenima
el rešio ja
pa kud puklo da puklo
i tako i bi
eto ti
da ne pomisliš
da ti se falim
Miloje Djurišić