Tišina

Pssst…Odćutaću ti jednu tajnu.
Nešto što ni sebi nisam priznala
kad sam te prvi put srela:
Da postoji ceo svet iza crna oka dva.
Sagrađen na osmesima i beskrajnim
lutanjima.
Vešto sakriven u najlepšim svitanjima.
Nikad otkriven.miruje i diše.
Veoma tmuran kad padaju kiše,
u staklenom kutku srca mog.
Al’ pored tebe, on je nešto sasvim više.
Drugi osmeh,drugo lice,
drugi oblik duše skitnice.
Jednako snažan i lomljiv,
toliko pitom a neukrotiv.
I volela bih da je stalno tako,
ali si mi miljama daleko.
Pa sad čekam da dodje drugi neko,
i zameni beskrajnu tišinu,
onda,kada spusti šoljicu kafe jutarnje,
i osmehne se iskreno,najnežnije …

Marijana Petrović


Published: 11.01.2008.
Classified as: Poezija
Comments: 0
Author:

Discussion: Total 0 Response

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.