/Kafa uz konekciju, personalni lap-top/
Draga NENA,
gde si mi ti?
NE, NA mene je red.
NEgo, da NApišem šta sam hteo.
NE bitan je položaj. NA tebi
ne treba da bude ništa.
Samo On.
Ali to onda nije Ništa, nego NEko. NA tebi.
Ako sam ja, onda on neka posmatra.
NE, NA mene neće niko.
NE boj se kada si NA krevetu.
NE-boj-ši-NA. NENA.
Pokušaj sa Molitvom za pisca.
Svako veče. I jutro. Ako je ne znaš, napiši je.
Tako ćeš, sasvim izvesno, rešiti Dan.
Onda, upri oči u Noć.
Ali kreći se kao da je Dan.
Kada svane,
kada ustaneš, pa se pogledaš,
da si jos uvek lepa.
U ogledalu. U jezeru. U bari.
Gde god da odeš. Ili samo prolaziš.
Može biti… da će ti biti kriva Noć.
Ili Dan.
Meni je svejedno. Ja nisam pisac.
Ja sam Običan.
NENApisan.
Što bi se reklo – od čitajuće sorte.
Ja jedem kada sam gladan i pijem kada sam
žedan.
Ja u gostima ne kažem: “Hvala, ne mogu.”
Zato je meni sve jedno da li je Dan ili Noć.
Zvezdu pronalazim na nebu ili je držim u
farmerkama
(a, jednom sam je i izronio).
Podjednako volim posete opservatorijumu,
akvarijumu,
kao i da igram bilijar.
Uostalom, pitaj NEbojšu NA netu.
Ili, meNE NAđi.
Gordana Vlajić