Sedimo na klupi izmeštenoj na stranicama karuca, zureći u azbuku prirode.
Konji nas odvlače topotom kopita. Kao u transu, vreme prolazi sporo u želji da ne prodje, najzad kasaju konji. Sitni sati dremaju ugodno, ravnicama se približavaju.
Čeka nas čučeći sladji zalogaj od ukusa oskoruše, pod svodom.
Gasimo vreme uzimajući kuckanje krupnih časova.
Danijela Glišić