Vreme

Sedimo na klupi izmeštenoj na stranicama karuca, zureći u azbuku prirode.
Konji nas odvlače topotom kopita. Kao u transu, vreme prolazi sporo u želji da ne prodje, najzad kasaju konji. Sitni sati dremaju ugodno, ravnicama se približavaju.
Čeka nas čučeći sladji zalogaj od ukusa oskoruše, pod svodom.
Gasimo vreme uzimajući kuckanje krupnih časova.

Danijela Glišić


Published: 10.10.2009.
Classified as: Proza
Comments: 0
Author:
«
»

Discussion: Total 0 Response

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

CAPTCHA

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.