Author: Urednik

Dolazi zima

Nezapamćeni dan je svanuo
prejaki miris lavande u sobi
spavam otvorenih očiju
probijam plafon pogledom.

Sunčeve zrake kroz prozor
dobro došle, a sad idite
vaša mi svjetlost crninu lomi
želim prespavati stoljeće.

Koža na usnama erodirala
zbog nedostatka osmijeha
daj razlog da ustanem

“zidovi su isti
pogledi su zli
misli su i ćiste
ruke su mi prazne”

nema razloga za jutrom
preko glave mi je s njima
jutra i zore-glupost

“jutra su ista
nebesa ista
prozori su rosni
vjetrovi me lome”

prijatelji zovu na kafu
milioniti put-milioniti dijalog
iste teme istih neljudi

“da joj gurnem”
“da joj turim belegiju”
“da je oderem”

“da je zavolim kada me zavoli”
samo da mi se odvojiti
od ovoga…….života
sa kojim nikad nisam niti bio jednak
nego kao prolazan neoblik
samo vezan za bit moga srca…
… izgleda

poseban slućaj samoće
depresije skrivene iza slika
suze skrivene iza nota
mirisi voljene iza pahulja snijega

“da mi je biti voljen”
“osjetiti iskren dodir”
“prezirati mržnju”
“osmijehnuti se”

mrzim zimu
prezir onoga što ne mogu shvatiti
sam u ledenim svitanjima dana
sam u ledenim radjanjima noći
sam

……………………
dolazi zima
zaobidji me jednom
zaobidji me zauvijek
…………………..

Adnan Sokolović

*****

crveni cvet
za uvo si udenula
kao prava ciganka
leto da rodiš
kraj obranih žita

bela ti je put
ko kozja vatra
što runo svoje
kao zmija o stenje ostavlja
do meseca
veša se miris
divljih jagoda
što ti kriju grlo
kao velike minduše
niz golu butinu
igra ti se razlila
i svi kažu
bela ciganka
a samo mene tvoja nagost čeka
ciganska nevesta da budeš
iz dlanova krv da iskoči
drum da zaveže u čvor
do prvog kikota
do prvog stoga sena

Kadrija Šainović

Sudbina ljubavne pesme

Napiši jednu ljubavnu
prstima
po mojim leđima
Zadigni mi noćnu košulju
i izgladi kožu
Upiši se dok sam
popustljiva
Pokrij me onda
jednom svojom nedeljom
Izvuci je i rasklopi
kockastu
raširi preko reči
i pusti da se osuše
Ja ću spavati
U snu
je olujna noć
Otvaram vrata i
okrećem leđa
Vetru
Izbriši ovu ljubavnu
speri je sa moje kože
pocepaj mi košulju
i iskidaj kockastu nedelju
Odlepi reči i sakrij ih po drveću
Pokrij me onda
lišćem
i vulkanskom prašinom
Duvaj nežnim dahom
i pusti da se osuše
Ja ću se probuditi

Ivana Knežević

Pustite me da porastem

pustite me da pevam, da igram, da se smejem
pustite me da trčim, da padnem, da plačem
pustite me da slikam srce drveću
pustite me da sanjam da plovim okeanom
da penjem se na vrhove planina
da pišem
pustite me da budem

pustite me da kažem volim te
pustite me da osetim bol u srcu
pustite me da skačem od radosti
pustite me da vas zagrlim
pustite me da vidim kraj sveta
da se ljuljam na ljuljaškama
da berem pečurke
pustite me da gledam sunce
pustite me da crtam čuda
pustite me da porastem
da komponujem
da vas iznenadim
dajte mi vreme
da razumem, da naučim
pustite me da živim
tako bih hteo da porastem veliki

pustite me da budem veliki

pustite me da obiđem svet
pustite me da vidim sve
pustite me da vidim mir
ostavite mi vreme
da budem veliki
veliki i jak
pustite me
dajte mi vremena
hoću da budem veliki
veliki i jak
hoću da budem odličan djak

pustite me da porastem
hoću da volim
hoću da porastem
da pevam
igram
trčim
da volim
pustite me da živim
pustite me da porastem
pustite me …
hteo bih da ostarim

pustite me da porastem

Zorica Sentić

Zaborav

Kada ti neko postane dalek,
i kad nemaš čemu da se nadaš,
nemoj misliti da tu je kraj,
i nemoj da padaš.
Otvori oči i osmotri.
Možda i nje sve tako tužno
kako se čini u tvojoj glavi.
Sigurno ćeš pronaći osmeh mali,
koji tiho u uglu sedi.
Razmisli.Vredno li je
brisati suze zbog misli sivih
što obavijaju um.
I da ti pogled bude dole,
sakriven u prašini.
Probudi se.Nije onaj osmeh
uzaludno u tami sedeo.
I pridruži mu se, ali polako,
shvatićeš da uopšte nije tužno tako.

Marijana Petrović