Zaborav

Kada ti neko postane dalek,
i kad nemaš čemu da se nadaš,
nemoj misliti da tu je kraj,
i nemoj da padaš.
Otvori oči i osmotri.
Možda i nje sve tako tužno
kako se čini u tvojoj glavi.
Sigurno ćeš pronaći osmeh mali,
koji tiho u uglu sedi.
Razmisli.Vredno li je
brisati suze zbog misli sivih
što obavijaju um.
I da ti pogled bude dole,
sakriven u prašini.
Probudi se.Nije onaj osmeh
uzaludno u tami sedeo.
I pridruži mu se, ali polako,
shvatićeš da uopšte nije tužno tako.

Marijana Petrović


Published: 11.03.2008.
Classified as: Poezija
Comments: 1
Author:

Discussion: Total 1 Response

Comments: 1 to “Zaborav”

  1. Marijana,
    Iskreno zaista, i uopšte nije tako tižno, stvarno. Dopada mi se razmišljanje…
    Pozdrav!

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.