bilo je 02:15 ujutro
dao sam joj koverat sa pesmama
i neke lepe sitnice
a ona meni crtež
poljubili smo se sočno
i njen autobus je odjezdio
utopio se u neon metropole
bez imalo
kompromisa.
ka železničkoj sam pošao peške
da bih prekratio vreme i uštedeo
jebenih 75
dinara.
ulice su bile puste
i dve devojke koje su išle
u istom pravcu kao i ja
su se trudile da drže
odstojanje
od mene.
ja sam za to vreme po ekranu mobilnog
znakovima crtao dva puža
kako se merkaju i stoje
jedan naspram
drugog.
ovako sam ih nekako nacrtao:
_@o”o@_
silazio sam niz tu nizbrdicu
a onda, u odsjaju ulične lampe
videh njenu siluetu
i pogledi su nam se nehotice
susreli.
koračala je sa upaljenom cigaretom
crne helanke, dobre noge, visoke štikle
pomalo oronulo lice i duga plava
kosa.
Noćna Dama, kurva, kamenjarka
prostitutka, prodavačica ljubavi
ili kako
već.
obratila mi se komplimentom:
rekla mi je da sam lep –
valjda to svakome kaže
i upitala me da li hoću da
“radim posao”.
bio sam umoran i pomalo zbunjen
i zamalo da je upitam
o kakvom je poslu
reč.
( možda bi mi ponudila
da pakujem džakove cementa?! )
ljubazno sam joj odgovorio
da sam do sada imao
“pune ruke posla”.
ponovo me je kulturno upitala
da li hoću da radim
“neki lepi posao”.
ponovo sam joj odgovorio da sam
do sada imao pune ruke
“tog, lepog posla”.
odgovorila mi je:
“Aaaa, dobro!”
potom smo se razišli
i ona i ja smo produžili svojim putem
odlutali u svoj
sopstveni
mrak.
Marko Antić