Druga jadikovka

Ne dade mi Bog
dovoljno dara
da napišem
šta mislim
dok te gledam
dok te sanjam
po telu
dok ti prstima
šaram
on me vara
i kaže: Piši
dosta je i to
A šta bih
sve mogao
uvio bih te
u stihove
kao džem u palačinku
al džabe
Džabe ga preklinjem
kunem i molim
ne vredi
Zamuckujem
po papiru
unjkam i vrskam
lomim srce olovke
kao ti
što moje lomiš
pa ležem kraj tebe
golog tela
i gole duše
i ne umem
da ti kažem
čak ni to
da te volim

Branislav Bane Dimitrijević


Published: 13.12.2008.
Classified as: Poezija
Comments: 0
Author:

Discussion: Total 0 Response

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.