Da sam se probudila

/Još jedan san, uz kafu i uz “Reku”, u Zemunu/

Sanjala sam
kako moja stopala
obuvena u
lakovane crvene cipele
s pređicom
i visokom potpeticom
tvojom baštom koračaju.

Kad odjednom,
ni sad me ne čudi
što me ni tad ne začudi,
nešto me natera
da se pognem
do mlade trave
i da je grudima razgrnem.

Sanjala sam
kako sam porinula
na jezik ljudski,
mesnat, palacav,
upreten među vlatima
i crveno-crnim bubama strvinarima
iščaurenim pod mojim noktima.

I od tada
ne prestajem da se pitam
ni kada ne pitam:
šta bi bilo na kraju jezika,
na kraju svih govora i mog imena
da sam se tada
da ga iščupam usudila.

Da sam se, barem, probudila.

Gordana Vlajić


Published: 17.12.2008.
Classified as: Poezija
Comments: 1
Author:

Discussion: Total 1 Response

Comments: 1 to “Da sam se probudila”

  1. jelenaartpoezija says:

    Zivela nam poezija.
    Konacno ponovo rade Tragovi. 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.