Month: January 2013

O nekim dimenzijama u svemiru

Papir nema dubinu
a bunar ima.
Dubok je devet i po metara i sa vioglavom staje u jednu rečenicu:
Moj bunar je mračan hladan i dubok!

Reči imaju dubinu
Reči se pišu na papiru.

Zemlja je ravna ploča.
Kad bismo kopali bunar dovoljno duboko
Atlasa bi ujeo komarac.
Kada bismo reči kopali dovoljno duboko
našli bismo ponovo belinu papira.
To je ta metafizika od koje mi se vrti u glavi.

Izvinite, sad moram da legnem.

Veljko Lađevac

Lujeva truba

/Beogradski ”Tramvaj”, ne pije mi se kafa,
samo mi se sluša i njiše/

Lujeva truba.
Dobar aranžman
arija, tišina i žagora.
Snažan ritam
slogova.
Balans tuga
i nadanja.
Ječi,
penje me.
Njiše,
grli me.
Ježi,
plače me.
Plaši
i strepi me.
Podseća i podsmehuje
da smo omeđani
durovima i molovima.
Da smo određeni
praštanjima i nepraštanjima,
da smo obeleženi
odsanjanim i nedosanjanim
ljubavima,
da smo komponovani
sinkopama, pauzama i akordima,
da smo odtaktirani
tuđim metronomima,
da se ne razlikujemo mnogo
u oktavama.
Samo vokalima
i umiranjima.

Gordana Vlajić

Dok sam mu milovao obraze

Koga da okrivim

Što se ne mogu sjetiti oblika njegovih noktiju?

Koga da okrivim

Što moram pamtiti njegovu podignutu ruku

Njegovu posljednju poruku koju smo zaboravili dešifrovati?

Koga da okrivim

Za tišinu koja je te noći rasla izmedju seoskih kuća ?

Koga da okrivim

Što sam istu tu noć zaspao nepokrivenih nogu, bijelih, dječijih,

Dok su legionari puštali svoje olovne žalce kroz njegovu utrobu?

Koga sad da okrivim i čije ime u kletvu da spustim

Dok milujem, u mramoru ostavljene, njegove obraze?

Elvir Kopić

CV

Nisam neka muškarčina
da jebem svaku koju poželim,
ali imam svoje trenutke.

Nisam neki navijač,
ne idem na stadion i ne pamtim imena sportista,
ali volim kada Partizan pobedi Zvezdu.

Nisam neki panker,
nikada ne bih pljunuo nekoga u lice,
ali bih protestovao pevajući The Clash iz sveg srca.

Nisam neki elitista,
ne padam na kvazi-hermetičnu poeziju,
ali ne bih da me samelje svakodnevica ili RTS.

Nisam član nijedne stranačke omladine,
ne volim seminare o važnosti evro-atlantskih integracija,
ali mi je drag moj izmaštani Nju Jork.

Nisam stalni konzument alkohola,
ali volim da cirkam pivo i slusam Brejkerse u zadimljenom klubu,
to je jedan jako drag stereotip.

Nisam preterano romantičan,
ali volim svoju devojku,
i volim sebe kad sam pored nje.

Potpuno normalan i prosečan tip.
Delujem čak i dosadno.
A opet, imam toliko da kažem.

Zato pišem.

Bojan Marjanović

Zao i naopak

i tako
krenem ulicom
a ljudi se sklanjaju
obaraju pogled
prekidaju razgovor

decu
zagovaraju
dok ne prođem
posle im dugo pevaju
da me zaborave

u pekari
neće ‘leba da mi prodaju
kažu nema
ni buhtle ni đevreka
sve bajato

u zgradi
beže u lift
drhte
dok se vrata zatvaraju
ispred mog lica

na moje dobar dan
uzvrate tišinom
i munja iz mog oka
ih ošine
po obrazu

Zoran Trklja