Zao i naopak

i tako
krenem ulicom
a ljudi se sklanjaju
obaraju pogled
prekidaju razgovor

decu
zagovaraju
dok ne prođem
posle im dugo pevaju
da me zaborave

u pekari
neće ‘leba da mi prodaju
kažu nema
ni buhtle ni đevreka
sve bajato

u zgradi
beže u lift
drhte
dok se vrata zatvaraju
ispred mog lica

na moje dobar dan
uzvrate tišinom
i munja iz mog oka
ih ošine
po obrazu

Zoran Trklja


Published: 05.01.2013.
Classified as: Poezija
Comments: 0
Author:

Discussion: Total 0 Response

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.