Čeznem te

/”Il ponte di Rialto”, ledena neskafa i vruće podne
u Veneciji/

Maštala sam ti kožu
po ulicama i krovovima.
Po podovima i tavanima,
u morima i kanalima,
po šumama i livadama,
po oranicama i proplancima.
Tražila sam te pod prstima,
opipavala dlanovima.
Milovala sam pliš,
doticala kadifu,
gužvala smilje,
grebala koprivu.

I priznajem.
Lizala, grizla i sisala
metalne alke
kočoperno obešene
o lavlje čeljusti.
Ah, samo puki ukrasi
na krilima
algama zarasle
dotrajale
modrozelene kapije.

Pamtim i vreme
kada sam povazdan
goluba uz sebe privijala.
Pa posle i u druge ptice ridala.
Stiskala grudi,
uz perje ječala.
Ali te nisam nalazila.

U smiraj tog vrelog dana
sela sam umorna i zauvek sama
na stepenište crkve
Santa Maria de la Sallute.
Da još jednom pokušam da te vidim
u akvarelu vode i neba,
u mirisima svetla i mraka.

Leđima oslonjena o teška vrata
spustih golo stopalo
na kamen.
Tako jednostavno vreo
i tako prosto gladak.
I konačno.
Konačno sam te osetila.

Gordana Vlajić


Published: 16.09.2008.
Classified as: Poezija
Comments: 0
Author:

Discussion: Total 0 Response

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.