Mesec je bio pun
a veče lepo i pomalo sveže
jedno od Onih
večeri.
U parku, u kućici, na drvenim klupama
su sedeli:
Marija (16)
Milan (23)
Nevena (18)
i Kosta (19)
Sedeli su za drvenim stočićem
pili liker od višnje
delili keks na meru
i gledali u
Mesec.
Marijini roditelji su se razvodili
Milanov otac se nedavno ubio
jer je otpušten sa posla
kao tehnološki višak
Nevenini su se stalno svađali
– mahom oko nekih gluposti
a Kosta začudo nije imao
maltene
nikakvih problema u životu.
Onda je Nevena iz džepa
izvadila finu, belu kockicu za bacanje
a svako od prisutnih
za stolom je priložio kao ulog
po 2-3 uzorka
lekova raznih vrsta.
“bromazepam”, “diazepam”, “lorazepam”
“trodon”, “artan” i
“akineton”.
Koristeći samolepljive sličice iz žvaka
za svaku od tabli su pričvrstili po jednu
žutu, plastičnu čačkalicu
koja je imala funkciju
strelice – pokazatelja.
uzeli su jednu od tabli
a Kosta ju je snažno
zavrteo.
tabla “akinetona”
se okrenula 5 – 6 puta na mesečini,
šetajući po stolu, stala
i uperila svoj plastični žuti špicasti prst
u Mariju.
onda je Marija hladnokrvno uzela kockicu
zakotrljala ju je elegantnim potezom
svoje lepe šake
i kockica je rekla -“tri”.
Marija je popila tri “akinetona”
sa likerom od višnje.
onda je ona imala tu čast da zavrti tablu
i čačkalica je gledala u Milana.
Milan je imao više sreće, dobio je “pet”
i popio
svoj zgoditak na lutriji.
Kockica se kotrljala još izvesno vreme
a onda je Mesec naglo počeo
da gubi
svoj
sjaj.