Crni biser

1.kada sunce
ofarba svoje ekstremitete u crno
u sredinu
plavog kalupa
baciću flašu
sa pergamentom

bez inicijala

darom(be)smrtnosti
olakšaću svoje
još neispavano lice

pretvoriću se
u slanu penu

iskra sunca
zaiskriće moje novo telo
2.kada sunce otvori
svoje dlanove
svetlosnim mečom
preseći ću
biserni val
ušuškaću se ispod njegovog pazuha
i kao oluja
nestaću pod okeanove skute

ukrašću biser
sakriven u crnoj školjki

zablistaću
3.kada sunce
otkrije svoje lice

podići ću svoj val
i raširiću plavi čaršav
iznad horizonta

poljubići nebo
i trijumfalno podići ću štit
iznad grebena
o koji su mi se kolena poticala
lenjim ritmom

već je nevidljiv
4.izazvana nitom slobode
svojim plaštom
obšivenim penom
cepam pučine
na kojima sam priželjkivala
senke života

podižem svaki kamen
i iz njega crpim
njegovu čvrstinu

drsko
sve dok sunce umire
čaureći se u svoje skute

bez pompe
5.kada nebo sahrani sunce
iz okena ću izaći na pučinu
sa pergamentom
obšivenim inicijalima
ispod pazuha

ispavana
baciću kamen sa dlana
i željno
raširiću scoj čaršav
iznad oluje
koja silazi sa pučine
u krilo okeana

istrošen život
traži svoj biser

Anjička Balaž


Published: 19.12.2010.
Classified as: Poezija
Comments: 0
Author:

Discussion: Total 0 Response

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.