Month: December 2010

Crni biser

1.kada sunce
ofarba svoje ekstremitete u crno
u sredinu
plavog kalupa
baciću flašu
sa pergamentom

bez inicijala

darom(be)smrtnosti
olakšaću svoje
još neispavano lice

pretvoriću se
u slanu penu

iskra sunca
zaiskriće moje novo telo
2.kada sunce otvori
svoje dlanove
svetlosnim mečom
preseći ću
biserni val
ušuškaću se ispod njegovog pazuha
i kao oluja
nestaću pod okeanove skute

ukrašću biser
sakriven u crnoj školjki

zablistaću
3.kada sunce
otkrije svoje lice

podići ću svoj val
i raširiću plavi čaršav
iznad horizonta

poljubići nebo
i trijumfalno podići ću štit
iznad grebena
o koji su mi se kolena poticala
lenjim ritmom

već je nevidljiv
4.izazvana nitom slobode
svojim plaštom
obšivenim penom
cepam pučine
na kojima sam priželjkivala
senke života

podižem svaki kamen
i iz njega crpim
njegovu čvrstinu

drsko
sve dok sunce umire
čaureći se u svoje skute

bez pompe
5.kada nebo sahrani sunce
iz okena ću izaći na pučinu
sa pergamentom
obšivenim inicijalima
ispod pazuha

ispavana
baciću kamen sa dlana
i željno
raširiću scoj čaršav
iznad oluje
koja silazi sa pučine
u krilo okeana

istrošen život
traži svoj biser

Anjička Balaž

Pred ogledalom

(Sylvia sa četkom.)

uspravna
sa rukama u krilu
sediš
mirna si
sva u polusnu
sem trepavica što titraju
povremeno
gledaš neko tuđe lice
što prilazi
menja jutro tamom

(Ti si mirna površina jezera.
Neka se žena naginje nad njim.)

život je ionako mrak, misliš
i nijedan krug blaženstva
kad baciš kamen
ili ispustiš dim
poput prstena
tvoje veličanstvene plavičaste ljubavi

(Zvala si ga prokleti Hughes.)

zatvaraš oči
utapaš ženu
malo niže
na obalu izlazi starica
sa vatrenim slapom kose
pokrivaš ogledalo
crnim tilom prozirnosti
ako dvaput povučeš uže
sakrićeš se trajno
da ga nikad ne dotakneš

(Draga Lady Lazarus.)

© JAGODA NIKAČEVIĆ

Rukavice

Srele se dve rukavice
Jedna crvena druga plava
Crvena ima prstiju pet
A plava samo jedan prst
I trup zatupast kao glava

Smejala se crvena plavoj
Kako je nezgrapna i ružna!
Plava se skupila kao klupko
Bila je beskrajno tužna

A kada dođe oštra zima
Prsti u crvenoj promrzli, modri
U plavoj se stisnuli skupa
I jedan drugog greje i bodri

Sada se rukavica plava
Crvenoj rukavici smeje:
Sama lepota i nije važna
Važnije je kako greje

Dragica Minjević Medaković