Oči u pesku

1.kao zrno peska
u pustinji
sanjam o zalasku sunca
rashladiti se

svlačim spaljenu kožu
i oblačim noćni pancir

kopam rupu
u nadi
da ću naći kap vode

na kolenima
čekam zoru

suzom platiću noć

2.preskočiću pustinju
u nadi
da ću pronaći
svoje zrno peska

sa prstom na čelu
razmišljam
o visini svog skoka
a (ne)osećam pesak
pesak peščanog sata

(neću)ostati zatvorenik
u sopstvenoj pustinji

3.prospi pesak sa dlana
razmisli
koliko duša
treba uprti laktom

koliko njih
ne treba između prstiju
skotrljati
naglavačke

i ti si zrno peska
u tuđem dlanu

4.podigni pogled
ideš pravcem
ka živom pesku

progutaće te

izgubićeš i to zrno
o kojem nemariš – drugo nemaš

5.posegni
mojim dlanom
u pesak

ne osećam vrelinu
ruke su davno otupele

samo još nokti
grebu
iznad provalije
zakopaće tvoju

6.živeti kao zrno peska
u peščanom satu
čekaš na tuđe ruke
da okrenu pravac

kroz stakleni zid
gledati sunce

greje

plašiti se prihodu noći

ne videti
iznad sopstvene provalije

Anjička Balaž


Published: 15.11.2010.
Classified as: Poezija
Comments: 0
Author:

Discussion: Total 0 Response

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.