Month: August 2010

O čuvarima riječi

neću danas čuvati riječi
budi im ti vitez
a ja ću se odmoriti
u svojoj sjeni
hladit se lepezom zaborava
i trgati perje iz šešira
nepostojanja

čuvaj ih
ja ću zaploviti lađom misli
do kraja svijeta
nekad su Gibraltar
tako zvali
raščerečena usta
ponora

preslano je često
moje more
a nebo na kratko
plavo kao oči
koje me gledaju
sa toplinom brižnom
kako bih rado plivala u njima

zapiši ponešto
vrijedno što nađeš
ostalo odmakni
od ruku svojih
nije baš sve za dijeliti
nije sve ni za odbaciti
prosij sitnice do krupnog da dođeš

pričuvaj mi niti
zategni ih ponekad
na ove labave
teško se navikavam
zategni kao svoje
zaboliti neće
zaboliti ne može

Tanja Zupčević Alečković

Dosta!

I samo da znaš:
Malo mi je
DOSTA SVEGA!

Dosta mi je gorkih pića;
Dosta mi je: „Hoćeš?“ – „Hoću“.
Dosta mi je ljudi-leda;
Da se smeju, a da ropću
Kao pogan usred Limba,
Kao žaba gatalica,
Kao zmija izjelica,
Kao pauk-plete-mrežu.

Dosta mi je!

„Hoćeš?“ – „Neću!“
I da hoću, opet: NEĆU!
Neću da se smešim lažno,
Kezim zube čas porazno,
Čas zarazno,
Jer je njima tako milo,
Jer je njima tako znano,
Sve nečasno, i sve prazno!

Ali:
Hoću nebo celo,
Sunce, ptice,
Potok čedan,
Vetar, kišu, dan.
Hoću jedan pogled iskren,
i nedogled sav!

I još jednom da ti kažem:
DOSTA MI JE,
DOSTA,
SVEGA!

Želim samo da se predam jednoj reči,
Jednom danu.
DOSTA MI JE da me bude
A ja želim SAN!

Branislava Džigurski

Zapisi/Šesti zapis

Duboko u magli mojih snova uočit će svatko imalo dobronamjeran, usko stepenište koje mirno i bez velikih trzaja vodi izvan oblaka sjećanja, ravno ispod zvijezda u središte snažno osvijetljenih scena djetinjstva
Taj svijet nastavaju samo meni poznata lica, glasovi i geste, dani ljeta, prvi znaci jeseni, ravnomjerni odjeci zvona, topla voda, smiraj napetosti, drveće, vinograd, crvenkaste staze, sve moji jednolični stalni tragovi
Zašto pred samim sobom skrivam pojedine kadrove ili cijele slike iz tih davnih albuma?
Istodobno, nekako iščekujem s težinom u prsima i na leđima, da magla mojih oblaka postane posve neprobojna, nepremostiva
Pa i za mene
Konačno

Miroslav Pelikan

Amalija

Kad se vratiš Amalija
valovima Dalmacije
ljubi stinu i Bibinje
more plavo i doline
ljubi kosu mojih braća
blago lice mojih sestra
velebitsku degeniju.
Kad se vratiš Amalija
pjeva će ti lijepa naša
prvo će te čekat Rijeka
onda plovi sve do Zadra
glasom golub neka gine
suzom slanom moj jadrane
obasja će tvoje ime

kad se vratiš Amalija.

Edi Sorić

Ja ili neko drugi

Ja ili neko drugi

Refleksijom svetlosti dobijam oblik.
Izobličeni vid Lepote.
Rađa se odraz u oku,
ali bez znaka Prepoznavanja.

-Mogu li videti nešto drugo?
-U meni možes videti jedino Sebe.
-Ne vidim.
-Žmuriš.
-Mogu li videti nešto drugo?
-Kada ne vidiš Sebe, možes li?

Pokušaji – opravdanja –
jedino Sebi u svakome od njih.
Neizlečivo Slepilo i
izlizani pojam Razumevanja.

-Ne vidim.
-Jesi li spreman da vidiš?
-Ja samo ne znam gde.
-Sa Druge strane.

Okrenuti se
u pravom trenutku,
u pravom smeru,
pravom Sebi.

-Sa Druge strane nema ničega.
-Ili ne vidiš?
-Prazno je, nepoznato.
-Stvori.
– Šta?

Konfuzija kroz Trajanje
abortiranih Spoznaja.
I komadići Polomljenog
proganjaju.

-Ne razumem.
-Razumećes.
-Ćuti.
-Ja sam nem. Ti govoriš.

Tatjana Đukić

Preludijum

PRELUDIJUM (dvojezično)

Na danima dalekim
leta vrelog,
ožiljak sećanja …

… tamo,
gde se sunce propinje
do purpurne zore,
gde s imenom
na ustima
trenutci, ne teku više …

PRELUDIJ

Na oddaljenih
dneh vročega poletja
zaznamek spomina…

…na tistem mestu,
kjer se sonce razteza
do rdeče zarje,
kjer se z imenom
na ustih
ustavljajo trenutki…

Milena Sušnik Falle – Slovenija –

(Pesniška zbirka PROZORNI KRISTALI JUTRA)