Ja ili neko drugi

Ja ili neko drugi

Refleksijom svetlosti dobijam oblik.
Izobličeni vid Lepote.
Rađa se odraz u oku,
ali bez znaka Prepoznavanja.

-Mogu li videti nešto drugo?
-U meni možes videti jedino Sebe.
-Ne vidim.
-Žmuriš.
-Mogu li videti nešto drugo?
-Kada ne vidiš Sebe, možes li?

Pokušaji – opravdanja –
jedino Sebi u svakome od njih.
Neizlečivo Slepilo i
izlizani pojam Razumevanja.

-Ne vidim.
-Jesi li spreman da vidiš?
-Ja samo ne znam gde.
-Sa Druge strane.

Okrenuti se
u pravom trenutku,
u pravom smeru,
pravom Sebi.

-Sa Druge strane nema ničega.
-Ili ne vidiš?
-Prazno je, nepoznato.
-Stvori.
– Šta?

Konfuzija kroz Trajanje
abortiranih Spoznaja.
I komadići Polomljenog
proganjaju.

-Ne razumem.
-Razumećes.
-Ćuti.
-Ja sam nem. Ti govoriš.

Tatjana Đukić


Published: 15.08.2010.
Classified as: Poezija
Comments: 0
Author:

Discussion: Total 0 Response

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.