Month: October 2009

Obrt

Dok čekam Milu, šetam po programima:
Šone, onaj mali Gagulić počinje mnogo da smeta!
Jociću, što im ne kažeš da si pucao u mrtvog Gornjaka! “Crni talas”.
Osobe sa invaliditetom nailaze na socijalnu distancu.
Mila i ja smo drugarice još od prvog razreda osnovne škole.
Ove godine je naše prijateljstvo postako punoletno.
Sazrelo je.
… Moramo prihvatati različitosti.
Volimo društvo. Obe.
… Da bi se osobe sa invaliditetom socijalizovale…
Sad se nešto slabije viđamo,
skoro redovno radi dvanaest sati dnevno, subotom, nedeljom.
Dođe kući, malo se okrene po stanu i već je vreme samo za krevet.
…Ušla je, snažno smo se zagrlile!
Pomogla mi je da se bolje namestim u fotelji.
Reči koje dotiču sve.
…Kada je odlazila, dodala mi je knjigu.
Samo praznine i nesusretanja – promašaji.
Naš smeh oko mene.

Jelena Zagorac

NOĆ BOEMA

Obaveštavamo sve zainteresovane pesnike, da književni klub „MIROSLAV MIKA ANTIĆ“ iz Inđije i 2010. godine organizuje tradicionalni susret pesnika boema pod nazivom „NOĆ BOEMA“

Manifestacija će se održati u martu 2010. godine a povodom rođendana jednog od velikana srpske književnosti Miroslava Mike Antića.

USLOVI UČEŠĆA SU:

Od 20. oktobra do 10. novembra 2009. (ili do popune mesta) od 70 učesnika što može biti i ranije, primamo prijave zainteresovanih. Prijava se može izvršiti na jedan od brojeva telefona:
+381/22-551-347; +381/63-1055-199; +381/64-617-1354
Ili na I-mail:

Zlatomir_borovnica@vektor.net

Od 10. novembra do 30. novembra primamo pesme i uplate zainteresovanih.

Prijavljeni treba da pošalju najmanje 6 pesama i to isključivo ljubavne i boemske u jednom primerku i uplatu od 20 E = 1.800.00 dinara, po osobi hiljadu i osamsto dinara.

U zborniku pod nazivom „NOĆ BOEMA“ svaki učesnik će biti zastupljen sa 3 pesme, dužine do 24 reda sa isključivo navedenim žanrovima.

ISPOD SVAKE PESME OBAVEZNO NAVESTI:

  • PUNO IME I PREZIME
  • TAČNU ADRESU
  • BROJEVE TELEFONA
  • I-MAIL  ADRESU

Za vašu uplatu dobijate:

  • Tri zbornika „NOĆ BOEMA“,
  • Večeru i piće uz muziku.

Prijavljeni svoje pesme mogu slati na adresu:

ZLATOMIR BOROVNICA,
ULICA KNEZA LAZARA 14/25
22320 INĐIJA (SRBIJA)
Ili na napred navedenu i-mail adresu.

U Inđiji, 22.10.2009.
PREDSEDNIK:
ZLATOMIR BOROVNICA

Saradnik, Tatjana Debeljački

Iza zavese

Uzalud se trudim da zaplačem,
kako da izmislim suze,
i operem krvave ruke.
Neka ih ovako.
Volim da gledam tamno crvenu boju.
U glavi čujem jasno, drugačije zvuke
gore od onih koje izgovara svako.
Poštuju svi beskrajnu pritvornost moju,
i dobri se licemerima dive.
Oni ne smeju, a ja znam
jadnima da se dodvoravam,
oni nemaju hrabrosti
da po mojim merilima žive.

I zato stojim, skrušeno, ovde,
čekam zvuk sopstvenog mača,
još držim ga u ruci
dok drugi izigravaju dželata, a ni sami nemaju slobode.
Ja iz svakog pokolja izlazim sve jača,
kao što su i zvuci
u glavi, što me vode.
Ja sam gospodar vaših života
i trudim se da plačem
dok vam pred nosom zatvaram vrata
i stiskam vaš odraz u krvavoj ruci.

Angelina Radulović

Kula Vavilonska

Кула Вавилонска

Наместо да го распара небото
и да ги спои луѓето,
ги смеша јазиците.
За денеска да стојам на кула
која ги допира облаците
слична како онаа од дамнина
и зборувам на јазик ангелски
кој може да го разбере
само некој од минатото.

Kula Vavilonska

Umesto da raspara nebo
i spoji ljude,
pomešala je jezike.
Da bi danas stajala na kuli
koja dodiruje oblake
slična kao ona iz davnina
i priča jezikom anđeoskim
koji može razumeti
samo neko iz drevnine.

Vasilka Dimitrovska

Prevod: Vasilka Dimitrovska

Glad subotom uveče

Glad subotom uveče

Jedemo lignje prstima
umočene u sos od mente
u baru na West End-u
Osećam na sebi tvoj pogled
mastan od želje
Ja gledam u lepog blues gitaristu
Sedi na barskoj stolici
u iznošenim kaubojskim čizmama
Njegov glas je kao neobrijani obraz
na mojim grudima
Pratiš moj pogled
i nudiš mi poslednji komad
Ukusno je i gutljaj belog vina u ustima
meša nostalgične ukuse Mediterana
i Misisipi krajem dugog toplog leta

Napolju duva hladan vetar
Prolazimo kraj oronulog hotela
iz koga dopire muzika sa kareoke sistema
Unutra sede oronuli pijanci
i tinejdžeri u crnom
Gusti oblaci duvanskog dima
lebde iznad opuštenih glava
kao šeširi anđela
i svi plješću smenjivanju izvođača
na maloj bini
Nastavljamo dalje ulicom
Pored nas prolaze automobili
i tramvaji, mimoilazimo se sa
ljudima koji nose kišobrane
Iza njih počinje da pada kiša
Ti imaš rupu u cipeli

Trčimo do cafe-a
koji blista toplom svetlošću
Unutra ljudi igraju karte
za stolom u izlogu
piju cappuccino i pričaju
Nema mesta
i mi prolazimo između stolova
gledamo fotografije na zidovima
i smešimo se drugim gostima
Na šanku su tacne sa kolačima
Lenja pita sa malinama
i štrudla od oraha
Kupujemo od svega po komad
i izlazimo opet na ulicu

Čekajući tramvaj jedemo kolače
u skloništu od kiše i vetra
Ližemo prste i smejemo se
Puna su nam usta kad on stiže
Grliš me i podižeš od zemlje
Iza mene se zatvaraju vrata
taman kad sam odlučila
da odletim u nebo i
pojedem prstima kišne oblake

Ivana Knežević

Poruka za NENU

/Kafa uz konekciju, personalni lap-top/

Draga NENA,
gde si mi ti?
NE, NA mene je red.
NEgo, da NApišem šta sam hteo.
NE bitan je položaj. NA tebi
ne treba da bude ništa.
Samo On.
Ali to onda nije Ništa, nego NEko. NA tebi.
Ako sam ja, onda on neka posmatra.
NE, NA mene neće niko.
NE boj se kada si NA krevetu.
NE-boj-ši-NA. NENA.

Pokušaj sa Molitvom za pisca.
Svako veče. I jutro. Ako je ne znaš, napiši je.
Tako ćeš, sasvim izvesno, rešiti Dan.

Onda, upri oči u Noć.
Ali kreći se kao da je Dan.
Kada svane,
kada ustaneš, pa se pogledaš,
da si jos uvek lepa.
U ogledalu. U jezeru. U bari.
Gde god da odeš. Ili samo prolaziš.

Može biti… da će ti biti kriva Noć.
Ili Dan.
Meni je svejedno. Ja nisam pisac.
Ja sam Običan.
NENApisan.
Što bi se reklo – od čitajuće sorte.
Ja jedem kada sam gladan i pijem kada sam
žedan.
Ja u gostima ne kažem: “Hvala, ne mogu.”

Zato je meni sve jedno da li je Dan ili Noć.
Zvezdu pronalazim na nebu ili je držim u
farmerkama
(a, jednom sam je i izronio).
Podjednako volim posete opservatorijumu,
akvarijumu,
kao i da igram bilijar.

Uostalom, pitaj NEbojšu NA netu.
Ili, meNE NAđi.

Gordana Vlajić