Razapet
između ustajalih akorda
životu dajem smisao!
A neki starac na kiši
prohujalim životom donosi reč.
Ona kazuje o pritajenoj vezi,
komadu pesme, pesničke mrlje…
Neobrijani starac kisne,
odbacuje čauru života,
kruži i gubi se u
beskrajnom vremenskom grotlu,
ali postoji!
Kisne, ne broji umorne dane,
ne izdiše…
i ne zaboravlja se!
Akordi cvile nad amnom,
kakav smisao dajem?
Želim da kisnem dugo,
da udišem kišu,
da stojim mimo prolaznosti.
Želim da budem mudri starac
zarobljen u telu pastuva,
na kiši…
Želim da kao beli galeb
prhneš iz mog dubokog oka…
Želim samo biti pesnik.
Miloš Stevanović
Published: 05.11.2008.
Classified as: Poezija
Comments: 3
Author: Miloš Stevanović
Indira on
Milena Letić on
Cica on
Hvala vam na podršci! Nego, piše li se “Fiasko” bez J, ili Fijasko? VELIKI pozdrav!!!
Miloše, piše se onako kako AUTOR napiše a potom pošalje.
U “pesničku slobodu” ne diram. 🙂
Slažem se 🙂 Hvala, Suzana. VELIKI pozdrav!