Slepo se mrze
ispljunute reči
ruku zakrvavljenih
Ližemo rane progledale
pod temenom pod grlom u preponama
U nedrima bodež pljuješ
dok rijem u prazno
I gutamo se
reč po reč
načas zaljubljeni
Uljuljkani mreškanjem krvim
čekamo da i tela naša
zatvore oči
Saša Stanić
Jedna od tri dobre pesme na ovom sajtu… Uostalom lepo pise, Tragovi poezije… Pregrst lepih slika, zahvaljujuci simbolima koje upotrebljavas dovoljno zbijeno. Nema puno trivijalnih stvari. Osecanja su suzdrzana sto daje na zvucnosti. Pesma je savrsene duzine, i dovljno skladna i ne rasplinuta da se moze konstatovati da je uspela.
Pardon nerasplinuta… 🙂