Nepotpuna

Evolucija
je karta u jednom pravcu
Svi putuju
Reči
pažljivo upakovane slike
strogo kontrolisana iskustva
i ja

Nisam spremna
Uvek zaboravim nešto
zbog čega bih se vratila
u Juče
Ne mogu da idem dalje
nepotpuna

Nisam dovoljno ćutala
ispod zida po kome
su hodale moje bosonoge strasti
jedne noći
kad su probudile jedna drugu
i krišom izašle kroz odškrinut prozor

Nisam dovoljno ljubila
svoje dete dok je
gladno tražilo moju krv
i zadovoljno sisajući
zaspalo
priljubljeno
tik uz moje srce

Nisam dovoljno zapamtila
pesama od kojih
sam čula da postoji
nemoguće i da se često
krije u jeftinim haljinama

Nisam dovoljno poželela
pre gašenja sveća kad
je dan prestao
da broji sate i zakašljao se usred
konverzacije sa izvesnim
poznavaocem materije

Nisam ništa stigla
dok sam trčala da kupim kartu
i nađem sebi mesto pored prozora
sa koga ću gledati svet
kako
nestaje

Ivana Knežević


Published: 06.02.2008.
Classified as: Poezija
Comments: 3
Author:

Discussion: Total 3 Response

Comments: 3 to “Nepotpuna”

  1. Ivana says:

    Hvala, Jelena.
    Drago mi je da ti se dopada.

  2. Ivan says:

    Odlično, efektno do kraja.

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.