Oči

Oči su ogledalo duše, govore mnogi.
Ogledalo neba, beskonačnosti i drugih.
Kada u suzi oka ljubavi ugledaš sebe
dok slučajno stojiš na kiši,
zapitaj se na šta treba da se svede
taj svet koji se polako ruši.
Možeš li da podneseš svoj lik u tuzi očiju tih.
Dušu koja se cepa ugrudima,
zbog bezazlene greške tvoje.
Razmisli, možeš li prevesti preko usana
ono što najteže pada ljudima,
i hoćeš li nasmešiti najvoljenije svoje.
Ne dopusti da ti sa dlanova,
prvim povetarcem jeseni,
ljubav nestane bez i jednog traga.
I ništa ne zamenjuje poljupce hladne
prosipane prema tebi, dok zvezda uporno peče,
niti toliko osmehe divne,
koji gracioznošću svojom obasjavaju nemirno veče.
Povrati sjaj bez suza u divne oči one,
i poljubi ih u ime ljubavi vaše.
Neka osete iskrene reči tvoje,
i koliko ti u stvari znače.

Marijana Petrović


Published: 08.02.2008.
Classified as: Poezija
Comments: 0
Author:

Discussion: Total 0 Response

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.