Tag: Suzana Janačković Živković

Ja sam samo … kao

so u moru.

Bili su to obični dani
sivi, sumorni i prazni
i bio je dovoljan jedan dodir
da pokrene lavinu
i da iz druge kože izrone
sve laži i obećanja
lomovi i padovi
pojave i pitanja bez mere
bez daha.

Očajna sam rukama vazduh
sakupljala
u uglu usana izgovarala tvoje ime
u dnu oka gledala slike
govorila
hodala
ostavljala tragove
i sanjala.

Često nisam znala gde si
postavljala pitanja
i davala odgovore
molila te da sakriješ te crne oblake
pružala ti ruke
volela
jako.

Onda sam pala.
I zaćutala.

Neka.

Neke slike ne treba da postoje
neke priče se ne pričaju
neke su misli jače
sakrivene
a neke se ljubavi
prosto ne dese.

Jednom će
te ljubavi

ispričati priču

do kraja.

Ti, samo zažmuri i razumećeš.

Suzana Janačković Živković

Vreme

Buljim u papir k’o u bunilu.
Moram da napišem a pre bih da kažem.
Ne mogu da se pomerim.
Teška mi je olovka. Teške su mi i misli.
Pitam se, ima li smisla?
Ne nalazim način. Ne nalazim razumevanje.
Ne nalazim ni sebe više.

Gledam u parket gleda ga i svetlost.
Baš se jasno vidi sve.
Izgreban je, neravan.
Pao je kamen i ostala ružna rupa.
Smeta mi.
Treba ga hoblovati.
Ali, nemam vremena. Nikad nemam vremena.

Prozor ima drveni okvir i dupla stakla.
Izmedju stakala živi prašina.
Otvorim ih ponekad. Uklonim je.
Onda gledam u čista stakla.
Gledam kroz njih.
I vidim.

Siv je grad. Izašla bih.
Van.

Podigla sam kamen i bacila ga kroz prozor.
Ugasila sam svetlo.
Sad ne vidim rupu, ni razbijena dupla stakla.
Ne vidim sivi grad.
Ne vidim više ni sebe.

Dobro je.
Dobro mi je.
Sad.

Suzana Janačković Živković

Jedinica mere

Hodnik dužine
osamnaest metara
taman
da prekratim dan
i stanem.

Ružne se reči čuju
između zidova
i zatvorenih vrata
otvorim ih
povratim
samopouzdanje
tek
da preguram dan
i stanem.

Ljubav sakrijem
u džepove kaputa
prebrojim procente
u uglovima
levog i desnog
odmahnem rukom
otpijem gutljaj
crne i gorke
tek
da budna ostanem
i stanem.

Uđem
odmah do
čuje se smeh
uključim radio
i dišem
toliko
da preživim dan
i stanem.

Uklapam note
saks, klavir, gitara
i glas.
Onda zaboravim
osamnaest metara dužine
izvrnem džepove
i prebrojim procente.
Samo
da dočekam novi dan
i krenem.

Suzana Janačković Živković