Zakolji psa

Zgrabi ga za ogrlicu, snažno ga cimni,
s leđa pažljivo.
Dok besomučno reži
zabij nož,
udaraj sve jače i jače.
I šape mu odseci,
trofej moćan.
Zakopaj ga u šumu.
Budi dobar komšija,
saosećajan,
kreni u poteru.
Raspituj se kod vlasnice
koja začudo živi sama.
I maštaj kako će biti samo tvoja,
među četiri zida.
Njeni plavi uvojci biće samo tvoji,
negovane ruke će milovati samo tebe.
Ah, ti divni crveni nokti.
Maštaj, maštaj
dok ćeš u sobi milovati
šape njenog mrtvog psa.

Olivera Milojković Opresnik


Published: 20.11.2012.
Classified as: Poezija
Comments: 0
Author:

Discussion: Total 0 Response

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.