Degenerisanom prijatelju

Ti, pognute glave i naraslog trbuha
što vremena imaš na pretek
pa ga trošiš pijući svoje jeftino vino i
hraneći svoje kukove.

Ti, neobdareni i nesrećni
obožavaoče dima
što ga udišeš spokojno
u svoja škripeća pluća.

Ti, neznanče svetla,
što mržnju gajiš po svojim prljavim ćoškovima,
pa je onda vucaraš sa sobom naokolo.

Ti, moj prijatelju,
koji si sa mnom tako često,
okreni se i zagrli me čvrsto.

Miloš Stanković


Published: 09.09.2012.
Classified as: Poezija
Comments: 0
Author:

Discussion: Total 0 Response

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.