Month: October 2011

Pesma o narandžastim majmunima

Krenuh ja tako
sporo, dostojanstveno
romantično…
Ali svi povikaše
Pazi! Opšte mesto!
preneraženi, uplašeni, zabrinuti.
Zato sam skrenuo levo
sporednom ulicom,
da zaobiđem TA
OPŠTA I POZNATA mesta.
Al tu narandžasti majmuni već vladaju.
Prevrću se preko glave
i gledaju me svojim ljubičastim očima
sa zelenim tačkama.
Drže moje tek napisane rukopise.
O zašto se smejete?
Ma ti mali ma ne cepaj te papire,
ma smiri se
ma objaviću JA te pesme…
…………………..
…………………..
O!! zaboga oni doslovno pocrkaše od smeha!!

Olivera Milojković Opresnik

Jutro kojim ću poći

„Čuj moje moljenje,
jer se ponizih veoma,
izbavi me od mojih gonilaca
jer su jači od mene”
(Ps 141,6)

Ništa
me progoni
Ne spavam
Izvire iz utrobe
prevrće se
Ono boli
hoće da rascepi

Udara među razapete
misli
i prste

Sad mislim dan
i sopstvenu misao

Dišem načinom deteta
u majčinoj utrobi

Želim rukama
sam
u očima

Kako izdržati a
ne postati drugo

Zar je to put
koji će roditi jutro
kojim ću poći

„Čuj moje moljenje,
jer se ponizih veoma,
izbavi me od mojih gonilaca
jer su jači od mene”
(Ps 141,6)

Ništa
me progoni
Ne spavam
Izvire iz utrobe
prevrće se
Ono boli
hoće da rascepi

Udara među razapete
misli
i prste

Sad mislim dan
i sopstvenu misao

Dišem načinom deteta
u majčinoj utrobi

Želim rukama
sam
u očima

Kako izdržati a
ne postati drugo

Zar je to put
koji će roditi jutro
kojim ću poći

Vladimir Počuč

Bezvezdan

Posle upotrebe
dobro ga promućkati u ustima
ispljunuti ušima
isprati troprocentnim hidrogenom
(u nedostatku istog preporučljiv je čaj od žalfije)

skuvati cigaretu
pustiti boje
posmatrati muziku
zapaliti kafu

na kraju deaktivirati se.

Okačiti ceduljice podsetnika
na svim dobrovidljivim mestima

podići umorni talambas kiše
ugurati ga u nebo
spustiti oblake nisko
zaključati ih

ujutru otvoriti Sunce
u slučaju da se kvaka zaglavi
u startu
deaktivirati se.

Jelena Stojković Mirić

Go for it

istina je:
život je prečesto borba i nadmetanje
i možeš ga uporediti
i sa jebenim američkim fudbalom:
stvari se odigravaju brzo
surovo je, sirovo i bolno
pravila se često krše
a publika je rulja koja traži
spektakl i krv.

oko tebe je gomila budala
i neko uvek želi da te sjebe
drži što niže i u neznanju
i to može biti tvoj sveštenik, predsednik, profesor
komšija, šef, roditelj ili brat
a u slučaju da ti baš niko ne diše za vratom
zapitaj se da li i koliko
kočiš samoga sebe.

ali zapamti:
američki fudbal je jedna od retkih stvari
sa made in USA etiketom
koja stvarno teži demokratiji
i mesta u njemu ima i za debelog,
mršavog, nabildovanog, niskog i visokog,
sporog i brzog, spretnog i
trapavog.

moraš pronaći svoje mesto u postavi istorije i života
jer mesta ima
i zanemari većinu reči izgovorenih od
strane političara i popova
jer ti si država u malom
i imaš sopstvenu
filozofiju.

ne smeš odustajati
moraš se kretati
moraš se nadati
moraš zamišljati
moraš verovati.

zamislio si nešto ispred sebe?
napravi korak.
bravo.

počni da
trčiš.

Marko Antić

Nebo nad krevetom

Mala kazaljka juriša ka broju tri.
Izvršio sam udar na frižider.
U sobi se čuje cviljenje Majlsove trube.
Krevet se smestio ispod mojih leđa,
a knjiga razbaškarila u rukama.

U mislima mi
desetine ženskih
plavookih muza,
duhovitih opaski koje silaze
sa nakarminisanih usana,
zavodljivih štikli koje imaju
starlete na sebi
i
jedna što je ostala da me čeka
na železničkoj stanici.

U mislima mi
tone i tone
časti, dobrote i ponosa
koji su neravnomerno raspoređeni
u sve te nepoznate i daleke ljude
i
banda namćora
sa kojima pijem belo vino
i delim vazduh.

U mislima mi
sva ta prašina
i sav sjaj specijalnih izdanja
ponosa svetskih biblioteka,
kinoteka i muzičkih prodavnica
i
ti poneki naslovi
koji su promenili
moj sat,
dan, period,
život.

Tanka, razvučena linija
između ušiju
koja obavija moje
neobrijano i zgužvano lice
govori da je nesavršenstvo
najveća lepota koju imam.

Lepota zbog koje mi nije žao
što nikada nisam imao krila.

Bojan Marjanović