Bubama

Letela (onako bez reda),
jednom po pesku,
drugi put po reci.
istokom,
oko ulične svetiljke na adresi
Broj i Prezime.

Da bi se uspavala, kuckajaći u prozore,
novogodišnje grafike i
prste što po rupama zveckaju sitninu – pamtila je lica!
za uzdahe,
krike
panične,
po malo dosadne –
tražila je bol
i ništa više sem
raličitosti (puke)

Ja nisam Pesnik.
Ti nisi Buba.
rekla si:
ne balavi metaforama…
Prokleta bila!

Vojislav Đinđić


Published: 27.07.2011.
Classified as: Poezija
Comments: 0
Author:

Discussion: Total 0 Response

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.