Kad se raziđu magle
što si ih u mom oku skupio
neće ostati ništa osim stida.
A tog svevida se bojim i strepim
da ću lepim zvati neke jadne neizglede,
pa drhtim da li to moje magle blede
i hoću li jednom kad sve mine
morati da oči sklopim
da gole me istine ne zaslepe.
Todora Škoro