Šetnja

Šteta
što ne umemo
da prepoznamo trenutak
kad život
počne da ističe.

Štaviše,
tad nam se korito čini najširim.
Brzaci se roje
I mi ih sve veštije
Savlađujemo.

Prejadni
U uzgorđenosti hitamo
nošeni neutazenim strastima
umesto
da se tada sasvim usporimo.

Da lagano koračamo
Negde s kraja
Gde je reka plitka,
Da osluškujemo jutro
I posmatramo ptice.

Gordana Vlajić


Published: 06.05.2011.
Classified as: Poezija
Comments: 0
Author:
«
»

Discussion: Total 0 Response

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

CAPTCHA

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.