Bol

Bol je konac kojim sam protkan
Da bola nema, raspao bi se
Bol je nit koja me prikuplja
I cini jednim

Otupim doduše ponekad. Vremenom
I bol zaboravim
I pomere se pragovi i secanje izbledi
I rasujem se lagano, na sve strane

A onda me izdajnik probode
Povuce svoje šavove i prikupi me kao konac veliku ranu
Zategne osnove i potke i ucini me opet jednim
I ponovo živim

Bol i ja, imamo jedan veoma lican odnos
Opasno je kada se jutrom probudim
I ništa me ne boli
Bol je siguran znak, da živim i postojim

Darko Radaš


Published: 30.03.2011.
Classified as: Poezija
Comments: 0
Author:

Discussion: Total 0 Response

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.