Sedimo polu-goli u zamračenoj sobi
i slušamo tiho džez.
Penjemo se,
padamo,
hvatamo,
skičimo,
ljubimo,
propadamo,
šizimo,
milujemo,
uzdišemo,
čerupamo,
cerekamo,
gledamo,
mislimo,
nedostajemo.
Po zulufima Nil Janga.
U boci viskija Dženis Džoplin.
Po obodima naočara Vudi Alena.
Po pivskom stomaku Čarlsa Bukovskog.
U Selindžerovoj usamljeničkoj sobi.
U osamnaest godina između drugog i trećeg pokušaja
samoubistva Virdžinije Vulf.
Na suncu koje je Mersou išlo u oči.
U krvi koju je na binu prosuo Igi Pop.
U brkovima Nik Kejva.
Po hrapavom glasu Tom Vejtsa.
Na nadgrobnoj ploči Džoa Stramera.
Po dlakama ekscentrične frizure Džim Džarmuša.
Na vrhu cigare Klint Istvuda.
Da li bi me voleo da si neki potpuno drugačiji tip,
pitaš se,
dok ispuštaš dim i uzimaš gutljaj vina,
da nedeljom ideš na mali fudbal,
da vežbaš svako jutro,
da studiraš ekonomiju ili politikologiju,
da si umereni konzervativac,
da slušaš stari rok i glasaš za Borisa Tadića?
Da li bih te volela da sam neka potpuno drugačija devojka,
pitaš se, paleći novu cigaretu,
da gledam na TV-u kako mese tortu poslastičari milioneri iz Napulja,
da idem na seminare o toleranciji, integraciji i prosperitetu,
da plačem slušajući Severinu, a da sledećeg trenutka vrckam guzom uz trubače,
da hvatam boga za muda čitajući Koelja?
Hm, mislim se šta da ti kažem.
Dušo,
ne želim da uletimo u elitistička preseravanja,
ali kada ne bismo imali
muziku koju slušamo,
filmove koje gledamo,
knjige koje čitamo,
od našeg života bi ostali samo
seks i hrana.
Bili bismo
debeli jebači.
Što smo i sada,
ali sada smo
dva debela jebača
koji će poučeni
delima svih tih briljantnih ljudi
prestati da seru
o svojim malim otuđenjima,
uslovljeni nerazumevanjem nas, Umetnika u ovom
primitivnom svetu,
ne,
udahnućemo duboko,
naštimovati gitare,
zašiljiti olovke,
uključiti kamere,
uzeti se za ruke,
izaći na ulicu i pokušati
da promenimo svet.
Hm, hermetiično si se osmehnula.
Ti i tvoja angažovana umetnost.
Hm, osmehnuh se i ja.
Danas, dušo, u svetu u kome živimo,
angažovana umetnost je pleonazam.
Svaka koja to nije
je potrebna samo muzejima.
Hm, da menjamo svet,
kažeš,
lenjo se protežeš i zapitkuješ.
Da pokušamo.
Inače bismo bili Seve i Brega,
samo u drugom odelu.
Bojan Marjanović