Tog dana

…tog dana

rascepani je oblak

gromovima

krpio rane

ali

Sunce ga je neprestano

razaralo

oblak je zapomagao

pred njegovom lepotom

ljubeći mu zrake

prinoseći biserni prah

avaj

Sunce je vladar nadzemnog sveta

za tren je tropski san

svilenog oblaka

rasuo kroz jesen

te mrvice očaja padale su

na mokro lišće

taložile se i postajale

senovit prekrivač tuge

tog dana

oblaka više nije bilo

obezglavljenim nebom

vladar je otišao u drugi zenit bez pozdrava…

Marina Adamović


Published: 02.09.2010.
Classified as: Poezija
Comments: 0
Author:

Discussion: Total 0 Response

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.