Plava pesma (posle kiše)

Otvorih oči
i pogledah gore.
Odjednom,
nad mojom glavom,
nebo se široko
zaplavilo
i neke plave ptice
prhnule visoko.

Od tog plavetnila
zenice mi se
u različke pretvorile
i sve mi misli
plavim beskrajem
preplavile.

Od tog trena
više me ništa
ne može iznenaditi.
Kad zlo zapreti,
moje me plavetnilo
odmah obavije,
ko topla, meka
leptirova čaura.
Tad′ se pritajim
dva-tri časka
pa raširim krila
i u svetao dan
poletim.

Vesna Pešić


Published: 18.09.2010.
Classified as: Poezija
Comments: 0
Author:

Discussion: Total 0 Response

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.