Ivica

Znam ja ponešto o ivicama!
Iz matematike su me učili da ih
brojim, sabiram, oduzimam….
Sve operacije se
na njima mogu uspešno izvršiti…
Mogu se deliti: pa pola tebi – pola meni,
množiti: dva puta po jedna su opet jedna tebi – jedna meni…

Britke kao nož,
klizave, jogunaste,
duge i kratke
prave i krive,
izuvijane…
Odomaćile su se…

Srećem ih svuda!
Spotakne me ivica nečeg novog
ili ivica strpljenja…
Povredi me ivica reči,
zbune oštre ivice ponekog shvatanja
ili netolerancije…

Ivice su duboko
urezane u moje dlanove,
ispisane na usnama u vidu malenih zareza,
vide se oko i u mojim očima…
One na čelu, su za prepoznavanje
za isticanje brižnosti ,
za hvalu…
One druge ne pokazujem…

Moje ivice su svojevrsni pragovi,
neizvesni susreti,
predodredjenost u pogledima,
ivice starih senki…
One su strahovi u skrivnici pod otiračem,
natrunjeni mir…
Leže tamo sa gomilom
prašinjavih snova i eksplozivnom zbiljom,
pritisnute tragovima ulazaka i izlazaka iz moje duše…

Čudne su te ivice…
Možeš zaviriti iza i ispod njih!
Možeš mostove do samospoznaje isplesti
dopreti do tudjih ivica,
ukrstiti ih,
združiti…
Lakše se prelaze ruku pod ruku…

Čudne su te ivice…
Ponekad ti je i drago da ih imaš!
Stavljaju na probu spremnost tvog duha
i tela
i ljubavi…
Šta bi nam život bio bez ivica?

Zato sam ja,
ovu moju poslednju,
toliko zavolela,
toliko, da smo postale nerazdvojne!
Šetam, blažena, po samom sečivu
i uživam u pogledu
na sopstvenu propast
iza nje…

Aleksandra Pejić


Published: 26.03.2010.
Classified as: Poezija
Comments: 0
Author:

Discussion: Total 0 Response

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.