Nepostojeći par

/Kafa na ”Na kraju sveta”, a blizu Novog Sada/

Moja ljubav i ja ne idemo u šetnje ulicama,
moja ljubav i ja ne posećujemo koncerte i
pozorišta,
mi se ne držimo za ruke po parkovima,
mi ne razmenjujemo poljupce u kapijama.

Moju ljubav imam samo po tuđim stanovima,
gde ostavljamo uzdahe u nepoznate jastuke,
mi zaprljane čaršafe bacamo po kontejnerima.
i ugrize spiramo u motelskim bideima.

Moja ljubav i ja ne smemo da smo obični,
ne večeramo u omiljenim restoranima,
ne grlimo se u metroima i autobusima,
ne parkiramo automobile na istim parkinzima.

Moja ljubav i ja moramo da smo neobični.
Zato ga čuvam među butinama, on mene – čvrsto
– u slabinama.
On zariva zube u moje grbine,
ja gutam žedno njegove sokove.

Moja ljubav i ja nikada nismo nedolični,
kad žmuri on, tad gledam ja,
jutra su nam odvojena,
a kolena dodirujemo samo pod kancelarijskim
stolovima.

Moja ljubav i ja poštujemo pravila,
imamo skrupula i obzira.
On čuva Nju, koja nije ja,
a ja ga uspešno krijem od Prvoga.

Moja ljubav i ja smo nepostojeći par,
i valjda stoga – skladan i romantičan.
Poklanja mi bukete suza, smeha il’ semena,
ja njemu partije strasti i ukradenog vremena.

Gordana Vlajić


Published: 17.08.2008.
Classified as: Poezija
Comments: 0
Author:

Discussion: Total 0 Response

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.