Bojim se …

Koračam hladnim asfaltom,
svuda psi laju za spas,
vidim ulica u očaju
a ja traži neki umilni glas.
Bojim se da sam ja
zaluđen i nestvaran,
da drhtim i nestajem
između laži i sumornog sna …
Gledam lišće kako opada
i oblaci nemo nebo kriju
to je lice mog voljenog grada
kao kad tužna osećanja u jedno se sliju.
Bojim se da sam ja
zaluđen i nestvaran,
da drhtim i nestajem
između laži i sumornog sna …

A nanovo se ruši i krije trepet
te bolesne želje da lepši bude
kroz tamne ulice samo smeća zveket
i moj prazan hod, da, ja tražim ljude!
Bojim se da sam ja
zaluđen i nestvaran,
da drhtim i nestajem
između laži i sumornog sna …
Kilometrima niko za reč
bar jednu lepu reč za lek
kao da starim i ostario sam već
a još ne znam i život ću videti tek.

Bojim se da sam ja a ne neko drugi …

Nemanja Tobić


Published: 15.12.2007.
Classified as: Poezija
Comments: 2
Author:

Discussion: Total 2 Response

Comments: 2 to “Bojim se …”

  1. Deda says:

    Ne boj se i ne okreci se sine!!!

  2. Punky says:

    Jok ja, nikad…

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.