Hallo, mama?

ja sanjam ruke svoje majke kako me drže da ne padnem
u duboku provaliju stavili su reflektore u točku udara
i dovezli su dvoja kola ne tako hitne pomoći
i četiri kirurga čekaju prigodnu pjesmu da uokvire prizor
ja sanjam ruke svoje majke kako me bude da ne ostanem
zauvijek na drugoj strani pale su sve nade u vodu
i dovukli su brod nasukan na mrtvu ribu zaplela se mreža
i oči mi se pune vodom koja nije za piće ocean

Beatriče Ilić


Published: 05.12.2007.
Classified as: Poezija
Comments: 3
Author:

Discussion: Total 3 Response

Comments: 3 to “Hallo, mama?”

  1. Deda says:

    Ajd sto ne razumem, nego sto me probode kroz srce ova pesma.

  2. Bane says:

    Beatriče piše poeziju koja se prima direktno kroz osećaje. Misaoni refleks stiže tek kasnije. Ako uopšte dođe. I skoro da nije bitan.

  3. tony says:

    koje gluposti

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.