kad ostarimo
sedećemo pod orahom u sumrak
mačke će se motati oko nogu
svet će nastaviti da se raspada
·
kad ostarimo
roštiljaćemo nedeljom
dolaziće deca i unuci
večeri će prolaziti uz VIP velikog brata
·
kad ostarimo
izvadićemo naš stash
odgledati sezonu south parka
i sa prijateljima pojesti pitu od jabuka
·
kad ostarimo
sešćemo u stari auto
i na putu za more
glasno slušati muziku
·
kad zaronimo
otvorićemo oči
i nasmejani
slušati tihi šum
Zoran Trklja
vučemo se iz “ideje”
u iznošenim martinkama
vijetnamkama
new-age kapama
oko vrata vise nam
slušalice
palčevi na tastaturi
ni na webu ni na zemlji
torba za plažu
puna je mortadele
sira i instant kafe
tunjevina se gura
sa finim pivom
najlon kesom odvojeni
od gela za wc
i omekšivača
ni traga od peraja
maske i snorkija
mirisa mora
i zrnaca peska
daleko od valova
pene i stenja
u šumi simbola
kraj umiruće reke
Zoran Trklja
plima nas je jedna zapljusnula
primitivizma i samodovoljne
sladostrasti
u liftu
želimo dobro veče
i prijatno komšija
na poslu u autobusu ispred kase
jedna velika familija
licemera
slatkorečivih dobričina
dajemo krv
potpisujemo peticije
volimo brinemo saosećamo
zurimo u bolje obučene
jer njihova sreća je vidljiva
i opipljiva
milosrdni su bogatiji
i na sahranama tako zrače
ozbiljni su
a mi tako groteskni
zauzdani
ljubomorno zurimo u raku
naš život i nije naš
ako neko ne zaplače za njim
Zoran Trklja