Svaki dan

plima nas je jedna zapljusnula
primitivizma i samodovoljne
sladostrasti
u liftu
želimo dobro veče
i prijatno komšija
na poslu u autobusu ispred kase
jedna velika familija
licemera
slatkorečivih dobričina
dajemo krv
potpisujemo peticije
volimo brinemo saosećamo
zurimo u bolje obučene
jer njihova sreća je vidljiva
i opipljiva
milosrdni su bogatiji
i na sahranama tako zrače
ozbiljni su
a mi tako groteskni
zauzdani
ljubomorno zurimo u raku
naš život i nije naš
ako neko ne zaplače za njim

Zoran Trklja


Published: 26.05.2009.
Classified as: Poezija
Comments: 0
Author:

Discussion: Total 0 Response

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.