Kauč 3.4.

Bio je dečak kada je sa majkom
i starijim bratom
posetio domovinu svog oca.

Nekoliko sedmica kasnije,
kada su se vratili u Englesku,
u goste je došao očev prijatelj.
Posle nedeljnog ručka
dok su sedeli u vrtu, iza kuće,
on je upitao Pola:
“Šta si naučio u našoj Srbiji?”
“Da, setio sam se”,
odgovorio je Pol.
“Jednu pesmicu.”
I nasmejao se.
“Hajde, reci nam je!”
bodrio ga je očev prijatelj.
“Ja sam ja,
ti si ti,
on je on,
ti si konj.”
I ponovo se nasmejao.

Kada je očev prijatelj otišao
Pol je od oca dobio batine
koje je godinama pamtio.

Nikada nije saznao
šta pesmica znači.

Zoran Ilić

Kauč 3.3.

Povremeno,
u nejednakim vremenskim
razmacima,
od svog brata,
fudbalskog trenera
i bivšeg golmana
londonskog Totenhema,
Pol bi dobijao razglednice.
Pažljivo bi ih pročitao,
a onda čiodom pričvrstio
za zid ateljea.
Bio mu je potreban taj afrički pejsaž
jedno, izvesno vreme.

Zagledan u nebodere San Franciska
sećao se zajedničkog detinjstva
provedenog u radničkom Birmingemu,
u očevoj automehaničarskoj radionici.

Onda bi otišao do telefona
i pozvao svoju ženu Lindu.

Zoran Ilić

Kauč 3.1.

Iza kauča se nalazila paučina
i u njoj pauk.
Povremeno bi uspevao da uhvati
zalutalu muvu
i bio bi zadovoljan.
Mogao je da preživi
sakriven iza kauča.

Mi smo sedeli sa druge strane
tog sveta
i u kasno, letnje popodne
razgovarali sa nepoznatim mladićem.

Deset godina kasnije
do nas su doprle neke novosti o njemu:
otac mu je umro,
majka se preudala,
stariji brat se preselio u Južnu Afriku.
Njegov izbor su bili Kalifornija,
slikarstvo
i Jevrejka sa kojom nije imao decu.

Zoran Ilić